ИЗЛОЖБА О МАТИЦИ СРПСКОЈ

18. новембар 2015. године у 13 часова, Изложбени павиљон Централне зграде Универзитета

 

Универзитет у Новом Саду у сарадњи с Матицом српском организоваће изложбу посвећену Матици српској, најстаријој српској културној и научној институцији основаној 1826. године у Пешти. Изложбу ће 18. новембра у 13 часова отворити проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а присутнима ће се у име Универзитета у Новом Саду обратити проф. др Душан Николић, ректор Универзитета.

Улаз је слободан за све посетиоце, а изложба ће бити отворена радним данима од 18. до 30. новембра, у периоду од 9 до 15 часова, у Изложбеном павиљону Централне зграде Универзитета.

Позивамо све заинтересоване да организовано посете изложбу кроз коју ће у трајању од 30 минута посетиоце водити кустоси Матице српске. Организоване посете можете пријавити електронском поштом на адресу: UNSinfo@uns.ac.rs, наводећи име институције, број посетилаца и термин посете. 

____________

МАТИЦА СРПСКА

Матица српска је најстарија књижевна, културна и научна установа српског народа која у континуитету делује готово два века. Основана je у Пешти 1826. године. Њени оснивачи су сматрали да треба организовано радити на томе да се Срби након вишевековне турске окупације поново укључе у савремене европске токове. Зато је деловање Матице од самог почетка било усмерено на просвећивање српског народа и представљање српске културе у Европи. У том циљу развијена је богата издавачка делатност. Основу је чинио чувени Летопис, покренут 1824. године, који се данас сматра најстаријим живим књижевним часописом у свету. Касније су настале бројне едиције, a међу њима и једна са наглашеном просветитељском улогом која је носила назив Kњиге за народ. Четрдесетих годнна XIX века одлучено је да се у оквиру Матице створе услови за бављење науком. Тада је формирана библиотека са књижним фондовима из различитих научних области и збирка рукописа која je представљала својеврсно сведочанство о историји народа. У исто врема настала је колекција портрета Српски Пантеон. У њој су добили место писци, народни трибуни, светски познати научници, али и мaњe знани грађани који су својим прилозима подржавали просветитељску мисију Матице српске. Управо захваљујући широкој подршци из народа Матица је једно време била најбогатија задужбинска установа у Угарској.

Из њених фондова су финансирани капитални пројекти од значаја за стандардизацију српског језика и за развој различитих научних дисциплина. Истовремено, Матица се старала о школовању даровитих ђака и студената који су чинили основу будуће интелектуалне елите. Матица српска је 1864. године пресељена из пештанског Текелијанума у новосадски Платонеум. Нови Сад је од тада познат као Српска Атина. Град је добио тај назив јер се сматрало да су се око Матнце српске окупљали најобразованији и најмудрији људи тог времена.

Mатица српска данас има око 2.000 сарадника. Они су укључени у више десетина пројеката, у оквиру седам научних одељења, припремају прилоге за девет Матичиних научних часописа и раде на припреми публикација од капиталног значаја за српску културу и науку, као што су Српска енциклопедија, Српски биографски речник, Речник српскога језика, Правопис... Библиотека Матице српске има више од 3.500.000 књига, a Галерија богату збирку у којој је представљено српско сликарство од XVIII до XX века. Издавачки центар наставља традицију некадашњег Издавачког предузећа Матице српске чија су издања у Југоисточној Европи деценијама била препознатљива по амблему МС иза којег је стајала квалитетна и брижљиво одабрана литература из различитих области.

Матица српскa сваке године додељује награде за достигнућa у различитим областима кyлтype и науке.