ИЗЛОЖБА: ЗВОНИК

Изложба Звоник свечано је отворена у Изложбеном павиљону Централне зграде Универзитета у Новом Саду (Ректорат) 19. априла 2017. године.

Изложбу заједнички организују Универзитет у Новом Саду, Институт за вернакуларну архитектуру Архитектонског факултета Универзитета у Љубљани и Департман за архитектуру и урбанизам Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду.

Аутори изложбе су др Борут Јуванец, редовни професор Архитектонског факултета Универзитета у Љубљани и доктор архитектонских наука Андреја Бенко.

Изложбу је отворио господин Михо Вилар, конзул Републике Словеније у Србији, а присутнима су се обратили проф. др  Душан Николић, ректор Универзитета у Новом Саду, проф. др Дарко Реба, директор Департмана за архитектуру и урбанизам Факултета техничких наука и проф. др Борут Јуванец са Архитектонског факултета Универзитета у Љубљани. Након свечаног отварања проф. др Борут Јуванец упознао је посетиоце детаљније са изложбом.

Изложба ће бити отворена радним данима од 8 до 15 часова до 5. маја 2017. године.

О ИЗЛОЖБИ

Обележавање је најстарији вид комуникације. Сваки знак представља фокус у простору: обележава, води, буди сећања и слави. Постоје дводимензионални знаци, као и просторне структуре, а звоник користи и још једну нову димензију – звук.

Првобитна конструкција звоника се састоји од дрвених стубова, који се дижу у висину и самим тим обезбеђују најзначајнији ефекат звонику: звук се далеко чује. Дрвени звоници су прилично једноставни. Стубови су постављени тако да постоји могућност затварања простора између њих и тиме пружају нови квалитет – затворен простор. Интересантно је да једноставни звоници имају темељне греде у облику октогона, док су компликованије конструкције у облику обичног квадрата. Једноставни, скромни звоници на западном делу Карпатског басена, на простору некадашње Краљевине Угарске (данашњи делови Словеније, Аустрије и Мађарске), углавном карактеришу протестантску културу.

Звоник не представља елемент црквене архитектуре. Он је био у власништву датог села и њим је управљао власник земљишта на ком је звоник био подигнут. Звоник је звонио сваког јутра, сваког поднева и након сваког радног дана, тј. сваке вечери.

Постављање звоника независно од црквене институције представља јединствени феномен на подручју Паноније и симболизује примарни облик заједничког живота сеоске заједнице у овом делу Европе. Звоник је најзначајнији елемент који обједињује архитектонску прошлост Словеније, Аустрије и Мађарске.

Аутори изложбе

Др Борут Јуванец је редовни професор Архитектонског факултета Универзитета у Љубљани. Ужа научна област истраживања професора Јуванеца је теорија архитектуре, порекло архитектуре и народно градитељство. Као предавач гостује на више европских универзитета. Аутор је 15 књига и већег броја научних текстова. Члан је ISIS-a – Symmetry Melbourne, CIAV Paris, ARTE Caceres, Pedraseca Barcelona, ICOMOS (International scientific Committee for Vernacular Architecture) Paris.

Др Андреја Бенко је студирала на Архитектонском факултету Универзитета у Љубљани од 2001. до 2008. године. Била је стипендиста Фондације Др Ото и Карла Ликар 2005, 2006. и 2010. године. Од 2011. до 2015. године била је млади истраживач Универзитета у Љубљани. На Универзитету техничких и економских наука у Будимпешти гостовала је 2013. године. Од 2008. године у њеном фокусу је архитектура једнопородичних кућа, као и дизајн хотела. Као истраживач, бави се проблематиком одговорности приликом процеса изградње објеката и радова на споменицима културе. Њени радови су публиковани у стручним и научним часописима широм Европе.